Ako je verovati mojoj svekrvi, a ja joj verujem, jer je takodje jedna iskrena Vaga, ovi medenjaci su isti kao oni “pravi”, kaže, kojih se seća da je jela kao mala. Prvo, mislila je da su kupovni. Ja reko, zar ja išta slatko kupujem ? Potom ih je uporedila sa kupovnim koje ona pamti. E to mi je dovoljno ❤. Jer taj osećaj sam i ja imala. Identičan ukus medenjaka kakve sam jela kao mala. Nadam da će i moja deca da ga zapamte. Još kad im u limenu kutiju stavite zvezdasti anis, pa kad vas ošamuti miris pri otvaranju! Mmmmm, kako su mirisni i ukusni! To je to što želim od medenjaka.
Medenjaci su keksići koje u ovom periodu godine jedino i spremam. I to tako i treba da ostane, Da ima posebne čari. Kad osetite miris medenjaka, da vas automatski podseti na decembar i prazničnu atmosferu. I najlepši su mi ovako klasični, bez ikakvog ukrašavanja, koji samo naruži ukus medenjaka,od silnog šečera. Čak ni one kupovne sa belom šećernom glazurom, nikad nisam volela. Naravno, sve je stvar ukusa.
Inače, mislila sam da će medenjaci duže potrajati. Da ću stvoriti zalihu prazničnih keksića, a u suštini, kako koji spremim, tako se taj dan ili eventualno sutra do podne, on već pojede. Mislim da ću morati za koji dan opet da ih pravim.
Medenjaci
100 gr žutog šećera
100 gr margarina
250 gr brašna
1 jaje
1 kašičica praška za pecivo
naribana korica 1 pomorandže
2 kašike meda
1 kašika domaćeg džema od kajsije
1 kašika začina za medenjake
1 kašičica cimeta
zvezdasto anis držati zajedno sa medenjacima u limenoj kutiji.
Sjediniti sve sastojke, odložitu u frižider na pola h kako bi testo bilo hladno i lakše se s njim radilo. Vaditi željeni oblik modlom i redjati na pek papir u plehu. Peći na 200c dok ne porumeni.
Bez kog keksića vi ne možete da zamislite praznike?
