Ne mogu da verujem da je prošlo više od 20 dana, od mog poslednjeg posta na blogu. Za tih 20 dana, ceo svet se okrenuo naglavačke. Desio se biološki rat, u mnogim zemljama je vanredno stanje. Kod nas, iako nije proglašeno, sve drugo je stopirano, zatvoreno, obustavljeno…Nigde nikog na ulicama, svi smo u izolaciji, deca ne idu u škole. Virus Covid 19 koji nam je delovao daleko, kad je u januaru zahvatio Kinu, proširio se u medjuvremenu na ceo svet. Trenutno je Evropa najugroženija. Gledam TV, kao nikad do sad i delim tugu sa narodom Italije i Španije, čije su bolnice i mrtvačnice prepune.
Kako su deca po ceo dan u kući, iskreno, mnogo zahtevna, najviše vremena provodim u kuhinji, da zadovoljim njihove apetite. Zato nemam vremena za blog. S obzirom da izolacija kod nas traje već 10 dana, polako ulazim u štos i nadam se da ću naći više vremena za pisanje recepata.
isto tako, imam više vremena za jela koja iziskuju malo duži proces rada. Pa sam jedan dan razvlačila domaće kore, drugi mesila taljatele, krenula sa izradom startera ( domaćeg kvasca) i sourdogh hleba, pravila njoke, tortilje…Kad, ako ne sad?
Dakle, šta radimo ovih dana? Ono za šta inače nemamo vremena. Pravila sam i taljatele i njoke od krompira, a planiram i raviole 😉. Ali, shatih da tu i ne treba puno vremena. Samo dobra koordinacija i organizacija.
I da ću u suštini, za njih uvek naći vremena, kada budem želela da ih imam na stolu.
Moja deca nisu ljubitelj kupovnih njoka. Ne znam zašto. Malo su tvrdje i mnogo lepljive. Tako kažu.
A domaćim su oduševljeni. Same ih mogu jesti.
Kako sam napravila veću količinu, pola sam ostavila u frižideru, ne znajući da li ću ih danas opet praviti pa možda zamrznuti ili napraviti krokete. Ni jedno ni drugo. Napravila sam ih, skuvala i pojeli su sve, onako izmedju obroka. Ne znam jel i kod vas apetit sad na višem nivou, ali mene moji ubiše 😂.
Za domaće njoke od krompira, potrebno je:
700 gr kuvanog krompira
350 gr belog brašna
2 žumanceta
100 gr edamera, gaude ili trapista
kašičica soli.
SKuvati krompir i ispasirati ga kao za pire. Umešati fino sve sastojke u glatko i meko testo i razdeliti u 6 jufkica. Odložiti na kratko u friž. Pobrašniti radnu površinu, razvući jufkicu u glistu i viljuškom odvajati male komadiće. Iskotrljati je zubcima viljuške, kako bi se napravile brazde i njoke lepše upile sos. Stalno dodajem brašno, jer se lepi. Meni je čak lakše kad ih stavim nekoliko u ruku, pa dok spuštam u šerpu sa vodom, kotrljam ih viljuškom. Voda se posoli i njoke se kuvaju dok ne počnu da plutaju po površini.
Vaditi u cediljku i preliti ih mlazom vode a potom kapnuti malo ulja da se ne slepe.
Prvi dan sam pravila sos od paradajza.
Za sos od paradajza koristim granoro pelat u komadima, koje iseckam sitno. Na malo maslinovog ulja se proprži beli luk, doda pelat, nalije malo vode, koliko da se ispere konzerva u kojoj se nalazio pelat. Od začina dodati kašičicu šećera, so, biber, origano, bosiljak. MOže se posle i štapnim mikselom ispasirati.
Drugi dan sam probala sos od par šampinjona, beli luk, majčina dušica, gorgonzola i lešnikovo ulje. Čisto za moju dušu ❤. Odgore sam narendala koricu limuna. Fantazija od ukusa!
Domaće njoke su same po sebi jako ukusne, tako da je sos za njih najmanji problem. Čak i da ih samo prelijete maslinovim uljem i malo majčine dušice je odlično, Ili samo narendan parmezan. Njoke mogu da se spreme i bez trapist sira. Meni su ovako mnogo ukusnije.
